Sentinel-2: десет метара

Sentinel-2 не мери пожар него рефлектовану сунчеву светлост. Оно што даје јесте снимак у правим бојама са десет метара просторне резолуције. Тиме се први пут види појединачна ивица пожара, а не само топлотна мрља, разлика између „тамо гори“ и „довде је стигло“.

Уз снимак у правим бојама samoEKO за сваку одабрану сцену носи и канале у блиском инфрацрвеном (10 метара) и у краткоталасном инфрацрвеном подручју (20 метара). За сликовни слој нису потребни; они су залиха за прорачун тежине пожара.

За Sentinel-2 не постоји готова услуга плочица без кључа. Испитана су три начина и сва три су отпала: NASA GIBS за Sentinel-2 води само трагове путање, а не и сликовни производ. Copernicus Data Space Ecosystem снимке ставља на располагање, али за излаз тражи налог и конфигурисану ознаку инстанце. А слободно доступна услуга „Sentinel-2 cloudless“ предузећа EOX према сопственом опису стоји под некомерцијалном лиценцом, samoEKO је производ samoLabs, па слој није употребљив.

Оно што постоји без регистрације јесу сирове сцене као Cloud Optimized GeoTIFF у програму AWS Open Data, каталогизоване преко STAC каталога. samoEKO тамо за сваки дан упита тражи најбољу сцену по пољу снимања и сече картне плочице преко сопствене инстанце за плочице. Прегледач од тога не види ништа: ни каталог ни складиште ни инстанца за плочице никада се не појављују у захтеву прегледача.

Потподручје је поље снимања сателита у војној мрежи (MGRS), око 110 пута 110 километара; над радним подручјем их има отприлике стотину. Самостално нацртана мрежа би нужно имала рупе.

У избор улази само оно што има мање од 60 процената облачности и истовремено мање од 60 процената празнина. Други филтер није украс: сцена на ивици снимљеног појаса празна је 57 процената, а ипак пријављује 0,05 процената облачности, јер се удео облака односи на важеће пикселе. Ко филтрира само по облацима, изабраће управо те празне сцене.

Међу преосталима побеђује најбоља мешавина употребљивости и свежине. Додатак за старост од 1,5 процентног поена по дану одговара притом на тачно једно питање: колико више облака сме да има снимак да би због свежине ипак победио? Измерено, он над радним подручјем снижава просечну старост снимка са 4,3 на 2,5 дана и подиже највећу облачност са 20 на 30 процената, замена која је за ситуациону слику окренута на праву страну.

Рефлектована светлост значи: само дању и само без облака. И снимак нема један датум, него по један за свако поље снимања. Дана 3. августа 2026. над радним подручјем је било 101 поље са снимцима од 25. јула до 3. августа, уз највећи удео облачности од 29,7 и просечни од 0,2 процента.

Зато легенда уз сваки исечак наводи датум сцене и удео облачности. Детаљан снимак који је зависно од подручја стар више дана, а не показује свој датум, био би у оперативном раду замка.

Испод нивоа увећања 10 слој намерно остаје празан: картна плочица би тамо била широка 78 километара и готово увек би пала на две сцене, од којих би могла да прикаже само једну. У том мерилу преглед носе дневни снимци.