Шта систем не ради
samoEKO је ситуациона слика и помоћ у раном откривању, а не систем за узбуњивање у реалном времену. Та ограничења су мерљива и овде су наведена јер корисник мора да их познаје пре него што се ослони на карту.
- 1Шест прозора осматрања дневно
- Прелети падају између 23 и 2 сата и између 10 и 13 сати по UTC-u. Између 15 и 1 сат по локалном времену практично нема осматрања а то је управо поподневни врхунац настанка пожара.
- 2Око три сата кашњења
- Изван Северне Америке детекције су доступне отприлике три сата након прелета. Заједно са празнином у осматрању, у најнеповољнијем случају могуће је кашњење веће од дванаест сати.
- 3Облачност заслепљује сензор
- Топлотна детекција не продире кроз облаке. Налаз без детекције није знак престанка опасности. Карта зато видљиво разликује „ништа није откривено“ и „није осматрано“.
- 4Доња граница откривања
- Један пиксел мери 375 метара. Ноћу се пламен открива од око два квадратна метра, дању од око четрдесет. Мали пожари који се брзо угасе систематски недостају.
- 5Стални индустријски извори топлоте
- Железаре, термоелектране и цементаре сваки дан дају исти топлотни потпис. samoEKO познате локације прибавља засебним упитом према FIRMS-u и такве тачке означава уместо да их приказује као велики пожар. Тај упит тражи NASA-ин приступни кључ; да ли ради, пише ниже.
- Стање: маска НЕ ради. NASA-ин приступни кључ који јој је потребан (FIRMS_MAP_KEY) није уписан, упит пада при сваком покретању и ниједна детекција није означена као стални извор топлоте. Термоелектране и железаре до тада се појављују као обична детекција. Испад је записан и у записнику преузимања оперативног центра.
Та ограничења не говоре против ситуационе слике, она одређују како се она користи: samoEKO показује где треба прво погледати. Сектор безбедним може да прогласи само извиђање на терену.