Процена емисија према IPCC-u

Ослобођена количина неког гаса произлази из четири величине: опожарене површине, масе горива по јединици површине, удела који стварно сагори (фактора сагоревања) и емисионог фактора датог гаса у грамима по килограму суве материје.

Површина долази из EFFIS полигона, тип вегетације из њихових удела земљишног покривача, фактори из табела IPCC смерница из 2006. Допуна из 2019. означава табеле за потрошњу горива и факторе сагоревања као ажуриране, а вредности меродавне за Балкан притом су остале непромењене; табела емисионих фактора није дирана.

Фактори сагоревања према табели 2.6: 0,45 ± 0,16 за четинарску, листопадну и мешовиту шуму; 0,72 ± 0,25 за медитеранску жбунасту и прелазну вегетацију; 0,77 ± 0,26 за травњаке. За жетвене остатке табела нема сопствени фактор, samoEKO ту заменски узима вредност за травњаке и то исказује.

Удео угљеника према табели 4.3 као подразумевана вредност износи 0,47, код листопадног дрвећа 0,48, а код четинара 0,51; прерачунавање угљеника у угљен-диоксид врши се фактором 44/12.

За еквивалент угљен-диоксида важе вредности шестог извештаја о процени за период од сто година: 27,0 за биогени метан и 273 за азот-субоксид.

Четири тачке на којима се рачуна, а не мери, стоје у сваком исписаном реду о методи.

Прво, IPCC табеле не познају категорију „медитеранско“. За борову шуму на Јадрану треба бирати између „осталих умерених шума“ (0,45), бореалног пожара крошњи (0,43) и приземног пожара (0,15). samoEKO доследно узима прву вредност јер фуснота табеле остале типове шума изричито сврстава у ту категорију. То је моделска претпоставка, а не мерење.

Друго, табела 2.4 већ наводи производ масе горива и фактора сагоревања, а не саму масу. Ко те вредности узме и још једном помножи фактором сагоревања, израчуна више од половине премало.

Треће, два рачунска пута за угљен-диоксид се међусобно искључују. Емисиони фактор од 1569 грама по килограму рачунски одговара уделу угљеника од око 0,428 јер део угљеника излази као угљен-моноксид, метан и чађ. Ко сабере пут преко емисионог фактора и пут преко угљеника, исти угљеник броји двапут.

Четврто, прорачун на овом нивоу може у години пожара да прецени емисију јер се угљеник у биомаси која је одумрла, али није изгорела, одмах сматра ослобођеним. Испарљива органска једињења осим метана остају сасвим изван рачуна због превелике несигурности, тако прописују и саме IPCC смернице.

Несигурности улазних величина познате су и велике: око 36 процената на фактор сагоревања у умереној шуми, око 35 процената у жбунастој вегетацији, око 8 процената на емисиони фактор угљен-диоксида, 30 до 50 процената на биомасу и 20 до 30 процената на опожарену површину из сателитске детекције.

Пренесено квадратно, то даје 55 до 70 процената укупне несигурности на количину угљен-диоксида, фактор 1,6 до 2.

Из тога следи конвенција исписа: samoEKO угљен-диоксид начелно исказује као распон, заокружен на две значајне цифре. Свака функција биланса враћа вредност, доњу границу, горњу границу, јединицу и методу, а никада голи број. Код азот-субоксида је распон још већи: 27 процената само из емисионог фактора, помножено потенцијалом глобалног загревања од 273. Ко исказује еквивалент угљен-диоксида, мора обавезно да искаже и распон.

Надземна биомаса долази из скупа података ESA CCI Biomass, у резолуцији од сто метара, заједно са припадајућом несигурношћу.

Њену границу треба именовати: та вредност не садржи ни стељу ни мртво дрво па је систематски нижа од масе горива према IPCC дефиницији, која обухвата оба резервоара. Код прорачуна на првом нивоу, без промене намене земљишта, IPCC те резервоаре ионако поставља на нулу, то је доследно, али мора да стоји у испису, иначе се емисија потцени, а нико то не примети.